Академирк Деретић је својим богатим научно-истраживачким радом надахнуо и наше Удружење да се активно бави неговањем србске културе.
Професор Деретић је иза себе оставио богато научно дело, о коме ће српска историја тек дати свој суд. То дело ће бити даљи путоказ целом српском народу, како да гради своју националну државу, своје образовне, научне и културне установе, како да васкрсне своју аутентичну србску историјску науку, и како, на основу свега наведеног, да гради своју будућност.
НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!
Рођен је 8. јануара[2][4] 1939. године[4] у Оровцу, општини Требиње у Краљевини Југославији (данашња Република Српска (БиХ)).[2]
Студирао је на Природно-математичком факултету 1961/62 године, а 1963. године је напустио Југославију и отишао прво у Француску где је студирао од 1964. до 1966. године на Техничком колеџу у Паризу, а потом је од 1967. до 1970. године студирао историју у Лиону[2]. Стекао је почасни докторат права (LLD) у САД[2]. Радио је у периоду између 1966. и 1997. у техничкој струци - инжењеринг у разним фирмама у Француској и Америци, а последњих шест година у Чикагу. Више година је био уредник Америчког Србобрана[2]. До 1997. године живео је у Чикагу када се преселио у Београд. Поред српског и енглеског језика, говори је француски и руски, а служио се немачким, италијанским, латинским и старогрчким.[2]
Главни предмет његовог истраживања јесте била српска античка историја, коју званична историографија не познаје. Његови текстови говоре о постојању српске античке историје од 2000. године п. н. е, па до 7. века, када су по званичној историји, Срби дошли на Балкан заједно са другим словенским народима.
Појавио се на скупу „Методолошки проблем порекла Албанаца“ 21. јуна 2007. године у организацији САНУ[5] Тринаест радова са овог скупа, међу којима и рад Јована И. Деретића (Арбанаси, од Кавказа до Србије), објављени су у књизи Албанци - Лажни Илири, Пешић и синови. 2007. ISBN 978-86-7540-084-4.[5][6]
Учествовао је и на три међународна конгреса у Санкт Петербургу, на којима је представио своје радове:
- Први међународни конгрес Академије фундаменталних наука, одржан је од 12. до 14. маја 2008. године на ком је др Деретић представио свој рад „Доћириловска писменост“, и представио је српско-руско (рашанско) писмо, звано србица;[7]
- Други конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2009. године, и ту је др Деретић представио своје излагање о досељавању Албанаца на Балкан;[8]
- Трећи конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2010. године, и ту је председавао секцијом о српско-рашанској култури.[9
ДЕЛА:
- Историја Срба, I том, Ј. И. Деретић, Ница, 1975.
- Историја Срба, II том, Ј. И. Деретић, Ница, 1976.
- Западна Србија, Publishing International, Чикаго, 1995.
- Серби, народ и раса – Нова Вулгата, Publishing International, Чикаго, прво издање 1995; Глас српски, Бања Лука, друго издање 1998.; Сардонија, Београд, треће издање. 2006. ISBN 978-86-86129-03-1.
- Арбанаси у Србији, "Никола Пашић", Београд, 1999.
- Античка Србија, Југо-пирс, Темерин, прво издање 2000.; Сардонија, Београд, друго издање 2000.
- Срби и Арбанаси, J. Деретић. Београд: 2005. ISBN 978-86-902775-2-0.
- Наша победа, Ј. И. Деретић, Београд, 2005.
- Албанци лажни Илири, Пешић и синови, Београд, 2007.
- Измишљено досељавање Срба, Еколошки покрет града Новог Сада. Нови Сад: 2008. ISBN 978-86-83177-33-2.
- Србица, Сардонија, Београд, 2009.
- Доћириловска писменост
- Историја Срба и Руса, I том, Сардонија, Београд, 2010.
- Историја Срба и Руса, II том, Сардонија, Београд, 2011.
- Историја Срба и Руса, III том, Ганеша клуб, Београд, 2012.
- Српско писмо - дар човечанству, Ганеша клуб, Београд, 2014.
- Илирска Србија, Ганеша клуб, Београд, 2014.
