Као неки школарци,као ђаци прваци,
учимо нове лекције,
на часу историјске секције.
Тема увек о нама, Србима,
увек потресна и дирљива,
о нашим вековним страдањима,
и зашто нас све мање има.
Чему те наше вечите поделе,
у име неке идеологије,
што су је други смислили,
и као мамац нама убацили.
Зато нас лако завађају,
понижавају, кољу и убијају,
а ми увек свему одолели,
живимо поносни, весели и отмени,
јер су у нама познати српски гени.
Али стићи ће време,
кад ће сви они доћи на поклоњење.
Тражиће опроштај и нудити извињење,
а ми Срби, као увек наивни,
даћемо им опроштење.
Све смо овом свету дали,
од Тесле и других генија,
да ужива цела цивилизација,
а за награду смо добили,
да страда наша нација.
Можда је кључ проблема
и у нама самима,
и све док се не дозовемо памети,
наши душмани то ће користити.
И зато она позната крилатица,
што је већ напамет зна свака птица,
"да се Срби сложе, умноже
и до последњег обоже",
ваљда ће доћи време да то може.
Зато се обраћамо тамо где треба,
теби Господе, што нас гледаш са Неба,
у својим рукама држиш решења код,
молимо те спаси србски род.
аутор: Бошко Безбрадица
Сомбор, 24. јануар 2012.г.
посвећено нашем Друштву
Нема коментара:
Постави коментар