ДОГОДИЛО СЕ У ДЕЦЕМБРУ:

1918. — У Београду проглашена за Србе погубна "Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца", с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.

1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи.

1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.

1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.

1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.

1917. — Делегације Совјетске Русије и Централних сила потписале су примирје у месту Брест-Литовску у данашњој Белорусији.

1995. — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну и Херцеговину ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом.

1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, по имену Америга Веспучија.

1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.

1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија.

1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије изабран је за председника Председништва Србије.

1914. — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.

1965. — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.

1991. — Председници Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава која би заменила СССР.

1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим, који је под турском влашћу био од 1517.

1987. — Протестима на подручју Газе почела Прва интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације Западне Обале и Јерусалима.

1520. — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси.

1991. — Југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.

1858. — Светоандрејска скупштина извршила је смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића и вративши на престо Милоша Обреновића.

1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.

1858. — Светоандрејска скупштина извршила је смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића и вративши на престо Милоша Обреновића (на слици).

1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.

1806. — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву.

1877. — Српски кнез Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству.

1937. — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга”.

1481. — Турци после дуже опсаде заузимају Херцег Нови, а Херцеговина улази у састав Османског царства.

1959. — Архиепископ Макариос III постао први председник Кипра.

1981. — Израел анектирао Голанску висораван коју је отео од Сирије у рату 1967.

1995. — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД.

1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-алија, Мехмед-ага Фочић и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку.

1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка.

1991. — Савет министара Европске заједнице усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса”.

1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи.

1832. — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије.

1861. — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија.

1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио је „Турски устав“ којим је ограничена апсолутна кнежева власт.

800. — Папа Лав III у Риму је крунисао франачког владара Карла Великог за светог римског цара.

1000. — Крунисан је први мађарски хришћански краљ Стефан I.

1805. — Француска и Аустрија су потписале у Пожуну мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи.

1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.

1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина.

1949. — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске окупационе управе.

1836. — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конкистадори освојили 1526, разоривши државу древних Астека.

1911. — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија.

1914. — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији.

1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту.

1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.

1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације.

1947. — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију.

406. — Племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса.

1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.