УСПЕШНО ОДРЖАН ЈАНУАРСКИ САБОР: НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ

НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ

Аутор: Милорад Мијић

РАСТКО НЕМАЊИЋ

И први подаци наших домаћих извора о дечаштву и младићком добу Растка Немањића указују на то, да је он растао у средини у којој није била туђа књига, нити јој је била недостајала обавештеност о духовним и културним проблемима њиховог времена. У Немањино време већ је била извршена „српскословенска редакција старословенских књига“. Монашки живот је био јако развијен а српска уметност достиже озбиљне успоне. Портрети Немање а ускоро и Светог Саве постали су саставни део иконографије српских цркава. Све су се више умножавале фреске са поворкама Немањића и са сценама из династичке историје по грађевинама завидне лепоте.

Рођен око 1173. године, на двору оца је добио широко образовање, али је од младости разумео да је овај живот „пролазан метежан и пустошан и прозревши духовним очима бесмисао овоземаљских блага, од младости своје молитвом и постом приону Господу“.

У својој осамнаестој години Растко бежи са неким монахом на Свету гору у руски манастир Светог Пантелејмона. У једној ноћи, пуној мистичне светогорске лепоте, за време дуге ноћне службе у манастиру у којој су сви чланови потере поспали од умора, уз пристанак игумана и братства, од младог принца Растка постао је монах Сава, најкрупнија и најзаслужнија личност целе српске историје.

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЧЛАНОВА ДРУШТВА

У уторак 27. децембра, одржана је редовна годишња скупштина и уједно прослављена шеста годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора. 

На седници је председавао проф. Марко Шарчански, а присуствовало је 14 пуноправних чланова који су том приликом разматрали питања како да Друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије удружења. Присутнима се најпре обратио досадашњи председник Друштва Милорад Мијић и у име Управног одбора поднео извештај о раду за протеклу годину, а потом је уследила расправа са конкретним предлозима за будући рад.

У току седнице изабран је нови састав Управног одбора с тим да је додат нови члан Милан Париповић, тако да ће после божићних празника бити изабран и нови председник Управног одбора. У будућем раду одбор ће се посветити организацији 12 округлих столова, предавања за угледне званице, о значајним темама за Друштво. Исто тако, најављено је и оживљавање наше издавачке делатности кроз нови серијал "Историјских читанки".

Ово Друштво без паузе ради већ шест година. Седиште Друштва је како и приличи Српска читаоница "Лаза Костић".

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ

Списак обрађених тема у 2016. години

1.       05 01 2016 / Усвајање плана рада Србског историјског друштва за 2016. годину

2.       12 01 2016 / Царински („свињски“) рат са Аустроугарског монархијом / Станко Гагић

3.       19 01 2016 / Увод у историјат Народне радикалне странке / Драган Левичар

4.       26 01 2016 / Мојковачка битка / Момир Миливојевић

5.       02 02 2016 / Политички живот у Краљевини Србији од 1903-1912 / Драган Левичар

6.       09 02 20116 / Велики рат 1912-1918 / Драган Левичар

7.       16 02 2016 / Период од 1919-1929 у Краљевини СХС /

8.       23 02 2016 / Шестојануарска „диктатура“ 1929. године / Станко Гагић

9.       10 03 2016 / Народни називи за месеце у години код Срба / Благоје Цар

10.   08 03 2016 / О „евроунијатима“ / Станко Гагић

11.   15 03 2016 / Стара Србија / Момир Миливојевић

12.   29 03 2016 / О Венетима 1. део / Станко Гагић

13.   05 04 2016 / Тестамент Александра Великог / Марко Шарчански

14.   12 04 2016 / О Венетима 2. део / Станко Гагић

15.   19 04 2016 / О знаменитим Сомборцима

16.   26 04 2016 / Солунски фронт по књиза Драгољуба Живојиновића / Драган Левичар

17.   03 05 2016 / О фолксдочерима за време Другог светског рата / Момир Миливојевић

18.   10 05 2016 / Историјт мултиетничности Бачке / Милорад Мијић

19.   17 05 2016 / О политичким правцима међу Србима у Србској Војводини / Милорад Мијић

20.   24 05 2016 / Територијална разграничења са Румунијом / Станко Гагић

21.   31 05 2016 / Територијална разграничења са Мађарском / Станко Гагић

22.   07 06 2016 / Србски деспоти / Милорад Мијић

23.   14 06 2016 / Политичка ситуација између два рата у Барањи, Бачкој, Барањи и Срему / Милорад Мијић

24.   21 06 2016 / Цар Јован Ненад „Црни“ / Душан Одобашић

25.   28 06 2016 / Косовски бој – у сусрет Видовдану / Станко Гагић

26.   05 07 2016 / Славеносебија односно Нова Србија / Мара Петко

27.   12 07 2016 / „Разграничење“ са Хрватском / Станко Гагић

28.   19 07 2016 / Никола Плећаш и књига „Где су Срби Лике“ / Момир Миливојевић

29.   26 07 2016 / Агонија Краљевине Југославије 1934-1941 / Драган Левичар

30.   02 08 2016 / Николај Стариков и „Уништење Русије 1917. године“ / Драган Левичар

31.   09 08 2016 / Николај Стариков и „Уочи Руске револуције“ / Драган Левичар

32.   16 08 2016 / О Слободану Јовановићу / Милан Париповић

33.   23 08 2016 / Сарадња Тита и поглавника НДХ Анте Павелића / Милорад Мијић

34.   30 08 2016 / Улога Тита 1941-1945 / Милорад Мијић

35.   06 09 2016 / Кардинал геноцида – Степинац у НДХ 1. део / Милан Париповић

36.   13 09 2016 / Кардинал геноцида – Степинац у НДХ 2. део / Милан Париповић

37.   20 09 2016 / Срби – усташе у НДХ / Момир Миливојевић

38.   27 09 2016 / Хрватска „православна“ црква у НДХ / Благоје Цар

39.   04 10 2016 / Улога Енглеза у стварању авнојевске Југославије / Драган Левичар

40.   11 10 2016 / Улога Енглеза у пост Титово време у разбијању СФРЈ / Драган Левичар

41.   18 10 2016 / Србски – прамајка – свих новокомпонованих језика / Милан Грба и Станко Гагић

42.   25 10 2016 / Увод о 15 теза о Албанцима – Каплана Буровића / Милорад Мијић

43.   01 11 2016 / Црквенословенски језик 1. део / Марко Шарчански

44.   08 11 2016 / Црквенословенски језик 2. део / Марко Шарчански

45.   15 11 2016 / О књизи архимандрита Николаја Ружичића „ Родослов Србства“ / Марко Шарчански

46.   22 11 2016 / Радни састанак о припремању годишње скуштине Друштва

47.   29 11 2016 / Меморандум САНУ 1986. године / Момир Миливојевић

48.   06 12 2016 / О србском језику / Милорад Мијић

49.   13 12 2016 / О србским писмима / Милорад Мијић

50.   20 12 2016 / Запостављени владика Лукијан Мушицки и Гаврил Стефановић Венцловић / Благоје Цар

51.   27 12 2016 / Годишња скупштина Друштва

ДОГОДИЛО СЕ У ФЕБРУАРУ

1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II.

1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1901. — умро Светозар Милетић, српски политичар.

1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка.

1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.

1871. — рођен Јован Дучић, српски песник (†1943).

СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ ЧЕТВРТЕ ГОДИШЊИЦЕ ПОСТОЈАЊА ДРУШТВА

Одржан је свечани део седнице годишње скупштине и прослављена четврта годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора. Седници је присуствовало 20 пуноправних чланова који су том приликом уз вечеру разматрали питања како да Друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије удружења. Присутнима се обратио председник Друштва Милорад Мијић и у име Управног одбора поднео извештај о раду за протеклу годину, а потом је уследила расправа са конкретним предлозима за будући рад. Ово Друштво без паузе ради четири године, и одржало је 180 радних састанака и већи број јавних трибина. Седиште Друштва и даље остаје Српска читаоница "Лаза Костић", и поред свих опструкција и потешкоћа у њеном опстајању.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Србско историјско друштво "Милош С. Милојевић" жели да обавести ширу јавност о неприхватљивим друштвеним околностима у којима се нашла сарадница и почасна чланица нашег Друштва госпођа Ема Зађва, осведочени борац против фашизма. Наиме, познато је да је она живи сведок Рације 1941. године и неуморни истраживач ратних злочина на овим просторима. Као таква, до сада је била суочена са клеветама, прогонима и шиканирањима, али оно што јој се недавно десило превршава сваку меру и тражи осуду шире јавности, па чак и заштиту државних органа. Наиме, Ема је претрпела физички напад у по бела дана кад је непознати мушкарац пришао са леђа и ошамарио је испред сомборске Гимназије. Док се повратила и окренула он је већ замакао иза угла. Пошто пролазници нису хтели да буду сведоци полиција није обавештена о овом нападу.

А пре овог физичког напада она је преживела медијско занемаривање и прећуткивање као и два опасна медијска напада. Ово је други пут ове године да медији на мађарском језику о државном трошку покрећу хајку на породицу Зађва: пре неколико месеци Радио Нови Сад на мађарском посредством новосадског адвоката Антала Божокија, а у суботу лист „Мађарска реч“ (Magyar Szo) интервјуом са унуком сомборског брачној пара Хајнал. По сведочењу госпође Еме, Пал и Маргита Хајнал су 1941. активно потказивали сомборске Србе окупатору и допринели смрти најмање 500 грађана Сомбора. Њихов унук у "Мађарској речи" назива госпођу Зађву издајником војвођанских Мађара који кочи рехабилитацију његових предака. „Мађарска реч“ није интервјуисала Ему Зађву, нити обратила пажњу на доказе које је прикупила.

Осуђујемо овакав неравноправан однос медија према нашој суграђанки који више личи на линч него на новинарство, и питамо се да ли то државно гласило прижељкује да падне крв Еме Зађве, као што је пала крв њеног оца и невиних сомборских Срба и Јевреја? Осуђујемо физички напад и шиканирање госпође Зађве, и тражимо да се одговорни пронађу и изведу пред лице правде.

Да подсетимо, Ема Зађва је кћерка сомборског сарача Иштвана Мереиа који је априла 1941. спасао на стотине сомборских Срба сигурне смрти од руке хортијевског окупатора. Више историјских података и информација о ратним злочинима на овим просторима можете сазнати у нашем Друштву, као и у Друштву за очување сећања на Холокауст.

Милорад Мијић
председник
Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић"
Сомбор

***ОД СВИХ ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА, "СОМБОРСКЕ НОВИНЕ" СУ ОДБИЛЕ ДА ОБЈАВЕ НАШЕ САОПШТЕЊЕ УЗ НЕМУШТО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ДА СЕ РАДИ О ДЕМАНТИЈУ  НА "МАЂАРСКУ РЕЧ".***

ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА НАШЕГ ДРУШТВА

Обавештавамо суграђане и све поштоване читаоце нашег сајта широм света, да је у издању Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" изашао песнички првенац нашег члана и народног песника Бошка Безбрадице. Ова књига је приређена поводом четврте годишњице рада Друштва, а уређена је као колективна лична карта наших чланова, наравно све украшено непоновљивим песничким талентом аутора Бошка Безбрадице из Риђице.

О аутору:

Бошко Безбрадица је рођен у Риђици 19.9.1952. године, од мајке Милице и оца Милоша. Основну школу је завршио у родном селу, средњу пољопривредну у Сомбору, Пољопривредни факултет у Новом Саду. По занимању је дипмирани инжењер сточарства. Велика љубав му је књижевност, а посебно поезија.

Књига се може набавити сваког уторка у 19 часова у просторијама Друштва или позивом на број 063/8213002.

ДОГОДИЛО СЕ У ДЕЦЕМБРУ:

1918. — У Београду проглашена за Србе погубна "Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца", с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.

1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи.

1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.

1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.

ИСТОРИЈСКО ПАМЋЕЊЕ КАО НАЈВЕЋИ РЕСУРС СРБСКОГ НАРОДА

Пре неких годину дана Владимир Путин је рекао да је историјско памћење највећи ресурс руског народа. Имајући у виду с једне стране нашу историју, однос према њој и тешкој прошлости Срба на овим балканским и панонским просторима пропраћену планским вековним геноцидом када је током 19. и 20. века страдало око 7 милиона уз систематско углавном насилно преверавање при чему је тим деловањима, уценама, претњама и насиљем преведно у друге вере и нације око 10,5 милиона Срба, те вишевековне борбе нашег народа за ослобођење и обнове своје државности које су биле у директној супротности са освајачко пљачкашким и другим страним интересима великих сила и религија с друге стране, спознаја тих вишевековних, али и нововековних непријатеља кроз историјске мотиве и последице заслужују да се према њима у историјском памћењу односимо као према највећем ресурсу српског народа. У том контексту ваља посебно имати у виду турску царевину, односно у савременим условима турску државу и њено понашање и активности на просторима бивше СФРЈ, посебно у БиХ и Косову и Метохији.

...

Резиме и Српству за наук
Све предходно наведено има за циљ да обнови, расветли и опомене наш народ на историјско памћење као наш највећи ресурс а које се осведочило злочинима, насиљем, терором, лажима и верској нетолеранцији према Србима. То се недвосмислено осећа и види кроз бројне изјаве попут Ердоганове јер се показују као дух континуитета једне политике како у прошлости, тако сада и у будућности.

Из тог континуитета, после низа опомена, искустава, поука и последица од оне Светога Саве чије су мошти спалили Турци на Врачару, преко мученика као што је владика Теодор Вршачки који је жив деран на мех, те игумана Пајскија и ђакона Авакума који су набијени на колац те изложени на зидинама Београда, потом споменуте „Ћеле куле“ – њихове тријумфалне капије ужаса и терора, затим зверских иживљавања муслиманских усташа током Другог светског рата, до зверски убијених мајки и деце из околине Сребренице, следи наук Српству да на историјски заборав и заблуде немамо право, поготово што код друге стране још увек нема ни говора о покајању а камоли о извињењу за сва злодела што нам учинише њихови сународници.

Ипак, оно што захтева и обавезује људски и хумани принцип је став да се подрже сви они појединци, групе, организације или покрети који су на верној линији слоге, части, правде, истине и великодушности достојне тако потребног смиривања страсти водећи нас путем мира и заједничког искреног рада ка поузданој добробити већине оба народа. Ка том циљу и смислу увек су добродошле искрене намере, подршке и помоћи других са стране.

Аутор: др Раде С. Н. Раић

ИЗВОР: Магацин

СРБСКА ВОЈСКА У СОМБОРУ 13. НОВЕМБРА 1918.

... Врхунац безобзирности власти К и К монархије доживео је у периоду пред Први светски рат, почевши од анексије Босне и Херцеговине 1908. године, па све до самог краја постојања Царевине 1918. године. Управо те године десио се кључни моменат у вековним тежњама Срба из Јужне Угарске да територије на којима живе и које су заслужили бранећи их вековима, прикључе матици и постану део вековима сањане – слободне српске државе.

Крајем октобра 1918. године, у данима када се Аустоуграска администрација налазила у стању хаоса а распад монархије био известан, на састанку у Суботици је донета одлука о оснивању Великог народног одбора, као носиоца националног покрета и средишње управа. Његову улогу је касније преузео Српски народни одбор из Новог Сада.

Одбор у Суботици је постојао већ од 27. октобра 1918. године и у њему водећу улогу имали Тихомир Остојић и жупник Блашко Рајић. Велики народни одбор, под вођством Јаше Томића, преузео је спровођење избора за Велику народну скупштину у Новом Саду. Одбор је основао своје пододборе по свим већим местима ...

... У Нови Сад српска војска свечано улази 9. новембра, у Сомбор и Суботицу 13. новембра 1918. године...

ИЗВОР: Магацин

ВОЛИМ ПАРТИЗАН

ВОЛИМ ПАРТИЗАН

Ту познату Хумску улицу

Многи навијачи носе у срцу

И снагу црно-беле боје

Одавно неизмерно воле.

И крећу навијачи сваке недеље

Широм целе Србије

Прати их нова нада

Све до Београда.

Срећу се на истом задатку

Стари другови

Осмех на лицу радост у срцу

Рука руку хвата

Као да поздрављаш рођеног брата.

Сви они Пратизан воле

Попут великог навијача Деспота Николе

Сви држе у руци пиву

Неко мању неко већу

За нову срећу.

ВОЛИМ ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ

ВОЛИМ ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ

И увек преко ноћи

И увек преко дана

Црвена Звезда сија

У Улици Љутице Богдана.

И навијачи широм Србије

Што је до бола воле

Тој познатој светлости

Не могу да одоле.

И сви се недељом окупе

Да виде своје другове

Мараканом песма да се чује

Цео Београд да одјекује.

Победа легла у прави час

Радост у срцу сваком од нас

Заставе с вијоре

песма се чује све до зоре.

СВЕЧАНА СКУПШТИНА

У уторак 23. априла у вечерњим сатима у Дворници Српске читаонице "Лаза Костић" одржана је свечана скупштина поводом оснивања Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић".

Председавајући Управног одбора Милорад Мијић одржао је исцрпно излагање о историјату овога Друштва, значају аутохтоне српске историје и о патриотско-научном раду Милоша С. Милојевића. 

Историјско друштво је активно дуже од две године а регистровано је почетком 2013. године са циљем неговања културно-историјског наслеђа српског народа. Оснивачи, нови чланови и уважени гости, међу којима су били представници свих пријатељских удружења грађана у Сомбору, имали су прилику да чују и народног песника Бошка Безбрадицу из Риђице и народног гуслара Глигорија Коћала из Станишића. Сви који су пожелели да се учлане и придруже могли су то да учине током разговора и коктела у наставку програма.

 

Овим путем обавештавамо сомборске медије и грађане Сомбора да нас могу контактирати путем интернета (www.srbisombor.blogspot.com / sid.milojevic@gmail.com) или уживо сваког уторка од 20 часова у Српској читаоници "Лаза Костић". Добродошли!

 

НА ЧАСУ ИСТОРИЈЕ

Као неки школарци,
као ђаци прваци,
учимо нове лекције,
на часу историјске секције.

Тема увек о нама, Србима,
увек потресна и дирљива,
о нашим вековним страдањима,
и зашто нас све мање има.

Чему те наше вечите поделе,
у име неке идеологије,
што су је други смислили,
и као мамац нама убацили.

Зато нас лако завађају,
понижавају, кољу и убијају,
а ми увек свему одолели,
живимо поносни, весели и отмени,
јер су у нама познати српски гени.

Али стићи ће време,
кад ће сви они доћи на поклоњење.
Тражиће опроштај и нудити извињење,
а ми Срби, као увек наивни,
даћемо им опроштење.

Све смо овом свету дали,
од Тесле и других генија,
да ужива цела цивилизација,
а за награду смо добили,
да страда наша нација.

Можда је кључ проблема
и у нама самима,
и све док се не дозовемо памети,
наши душмани то ће користити.

И зато она позната крилатица,
што је већ напамет зна свака птица,
"да се Срби сложе, умноже
и до последњег обоже",
ваљда ће доћи време да то може.

Зато се обраћамо тамо где треба,
теби Господе, што нас гледаш са Неба,
у својим рукама држиш решења код,
молимо те спаси србски род.

аутор: Бошко Безбрадица
Сомбор, 24. јануар 2012.г.
посвећено нашем Друштву

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

16. априла 1944. године

На највећи хришћански празник Васкрс, англо-америчка авијација бомбардовала је Београд, бомбардовање је настављено и следећег дана.

Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице пошле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Васкрс и скорашњи крај рата.

Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован Ниш. Иако потиштени и забринути том вешћу Београђани нису хтели да верују да се то исто може десити и њиховом граду. У ту суморну могућност нису веровали чак ни кад је дат први знак за узбуну. Многи су се склонили, али чим је престао знак за узбуну улице су опет оживеле. Чак и кад су се појавили први англо-амерички авиони Београђани су их радознало гледали, не слутећи шта ће се ускоро десити. Само за неколико секунди кристално ведро небо над Београдом премрежено је ексадрилама авиона.

Почео је прави пакао, врило је као у котлу.

Истовремено су фијукале стотине бомби, завијале градске сирене, урлали мотори бомбардера. Бајлонијева пијаца и све околне улице, у којима током рата никад није био ниједан војни објекат, биле су разорене и уништене. Прашина је прекрила пијацу на Каленића гувну, болнице, у којима су били смештени и наши тек пристигли заробљеници из Немачке, претворене су у рушевине. Разорено је и прво београдско породилиште, подигнуто после Првог светског рата добровољним прилозима Београђана. У њему су Енглези и Американци прекратили животе и неколико породиља са тек рођеним бебама.

У кући Шићевића у центру града смрт је нашло седморо Београђана. Главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути.

На други дан Васкрса, уследило је друго још безобзирније разарање Београда. Англо-америчке бомбе погодиле су Централни хигијенски завод, Болницу за заразне болести, Дом слепих, Берзу рада, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, Дечју болницу, Дечји диспанзер...

Страдало је неколико млинова, галерија, библиотека, издавачких предузећа, музичких школа, биоскопи на Теразијама, Центар за хумор, Српско народно позориште...

Срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, прах и пепео прекрио је дестине београдских улица. Од Нишке, Стишке, Алексе Ненадовића, Крунске, Француске, Римске, Милетине, Мекензијеве и Кнеза Милоша до Млетачке, Краљице Наталије, Звечанске, Хаyи Ђерине, Немањине...

На једној од неексплодираних бомби стајао је натпис: „Срећан Ускрс!“.

ЗАШТО СРБИЈА И ДАНАС ЋУТИ

Трагични биланс вишемесечног англо-америчког разарања водећих градова Србије и Црне Горе никад нико није ни покушао да сачини, а камоли да достојно обележи стратишта десетина хиљада невиних жртава.

Тзв. квислиншка влада генерала Милана Недића, која је чинила све што је могла да заштити народ од "помоћи" Енглеза и Американаца убрзо је била на вешалима или у вечном изгнанству.

Нова, комунистичка власт, која се устоличила и на крви ових несрећника, никад није ни помишљала на потребу да попише невине жртве англоамеричког бомбардовања, а камоли да обелодани истину о овим терористичким операцијама. Није то покушала ни за Титовог живота, а ни после његове смрти. Чак ни после распада Титовог Савеза комуниста, ни после крвавог слома комунистичке Југославије.

Не чини то ни званична Србија, која још ни прстом није мрднула да утврди и објави пуну истину о овом најтежем масакрирању Србије у њеној историји.

Питање за читаоце, да ли је нормално да се градови по Србији немилице бомардују, а рецимо Марибор који је био раскрсница италијанских и немачких снага ниједном, исти онај град који је са одушевљењем дочекао Хитлера и где су се Словенци и Крвати масовно пред самим Хитлером. Како то да тамо ниједан већи град није бомбардован?