ВОЛИМ ПАРТИЗАН

ВОЛИМ ПАРТИЗАН

Ту познату Хумску улицу

Многи навијачи носе у срцу

И снагу црно-беле боје

Одавно неизмерно воле.

И крећу навијачи сваке недеље

Широм целе Србије

Прати их нова нада

Све до Београда.

Срећу се на истом задатку

Стари другови

Осмех на лицу радост у срцу

Рука руку хвата

Као да поздрављаш рођеног брата.

Сви они Пратизан воле

Попут великог навијача Деспота Николе

Сви држе у руци пиву

Неко мању неко већу

За нову срећу.

ВОЛИМ ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ

ВОЛИМ ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ

И увек преко ноћи

И увек преко дана

Црвена Звезда сија

У Улици Љутице Богдана.

И навијачи широм Србије

Што је до бола воле

Тој познатој светлости

Не могу да одоле.

И сви се недељом окупе

Да виде своје другове

Мараканом песма да се чује

Цео Београд да одјекује.

Победа легла у прави час

Радост у срцу сваком од нас

Заставе с вијоре

песма се чује све до зоре.

СВЕЧАНА СКУПШТИНА

У уторак 23. априла у вечерњим сатима у Дворници Српске читаонице "Лаза Костић" одржана је свечана скупштина поводом оснивања Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић".

Председавајући Управног одбора Милорад Мијић одржао је исцрпно излагање о историјату овога Друштва, значају аутохтоне српске историје и о патриотско-научном раду Милоша С. Милојевића. 

Историјско друштво је активно дуже од две године а регистровано је почетком 2013. године са циљем неговања културно-историјског наслеђа српског народа. Оснивачи, нови чланови и уважени гости, међу којима су били представници свих пријатељских удружења грађана у Сомбору, имали су прилику да чују и народног песника Бошка Безбрадицу из Риђице и народног гуслара Глигорија Коћала из Станишића. Сви који су пожелели да се учлане и придруже могли су то да учине током разговора и коктела у наставку програма.

 

Овим путем обавештавамо сомборске медије и грађане Сомбора да нас могу контактирати путем интернета (www.srbisombor.blogspot.com / sid.milojevic@gmail.com) или уживо сваког уторка од 20 часова у Српској читаоници "Лаза Костић". Добродошли!

 

НА ЧАСУ ИСТОРИЈЕ

Као неки школарци,
као ђаци прваци,
учимо нове лекције,
на часу историјске секције.

Тема увек о нама, Србима,
увек потресна и дирљива,
о нашим вековним страдањима,
и зашто нас све мање има.

Чему те наше вечите поделе,
у име неке идеологије,
што су је други смислили,
и као мамац нама убацили.

Зато нас лако завађају,
понижавају, кољу и убијају,
а ми увек свему одолели,
живимо поносни, весели и отмени,
јер су у нама познати српски гени.

Али стићи ће време,
кад ће сви они доћи на поклоњење.
Тражиће опроштај и нудити извињење,
а ми Срби, као увек наивни,
даћемо им опроштење.

Све смо овом свету дали,
од Тесле и других генија,
да ужива цела цивилизација,
а за награду смо добили,
да страда наша нација.

Можда је кључ проблема
и у нама самима,
и све док се не дозовемо памети,
наши душмани то ће користити.

И зато она позната крилатица,
што је већ напамет зна свака птица,
"да се Срби сложе, умноже
и до последњег обоже",
ваљда ће доћи време да то може.

Зато се обраћамо тамо где треба,
теби Господе, што нас гледаш са Неба,
у својим рукама држиш решења код,
молимо те спаси србски род.

аутор: Бошко Безбрадица
Сомбор, 24. јануар 2012.г.
посвећено нашем Друштву

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

16. априла 1944. године

На највећи хришћански празник Васкрс, англо-америчка авијација бомбардовала је Београд, бомбардовање је настављено и следећег дана.

Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице пошле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Васкрс и скорашњи крај рата.

Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован Ниш. Иако потиштени и забринути том вешћу Београђани нису хтели да верују да се то исто може десити и њиховом граду. У ту суморну могућност нису веровали чак ни кад је дат први знак за узбуну. Многи су се склонили, али чим је престао знак за узбуну улице су опет оживеле. Чак и кад су се појавили први англо-амерички авиони Београђани су их радознало гледали, не слутећи шта ће се ускоро десити. Само за неколико секунди кристално ведро небо над Београдом премрежено је ексадрилама авиона.

Почео је прави пакао, врило је као у котлу.

Истовремено су фијукале стотине бомби, завијале градске сирене, урлали мотори бомбардера. Бајлонијева пијаца и све околне улице, у којима током рата никад није био ниједан војни објекат, биле су разорене и уништене. Прашина је прекрила пијацу на Каленића гувну, болнице, у којима су били смештени и наши тек пристигли заробљеници из Немачке, претворене су у рушевине. Разорено је и прво београдско породилиште, подигнуто после Првог светског рата добровољним прилозима Београђана. У њему су Енглези и Американци прекратили животе и неколико породиља са тек рођеним бебама.

У кући Шићевића у центру града смрт је нашло седморо Београђана. Главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути.

На други дан Васкрса, уследило је друго још безобзирније разарање Београда. Англо-америчке бомбе погодиле су Централни хигијенски завод, Болницу за заразне болести, Дом слепих, Берзу рада, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, Дечју болницу, Дечји диспанзер...

Страдало је неколико млинова, галерија, библиотека, издавачких предузећа, музичких школа, биоскопи на Теразијама, Центар за хумор, Српско народно позориште...

Срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, прах и пепео прекрио је дестине београдских улица. Од Нишке, Стишке, Алексе Ненадовића, Крунске, Француске, Римске, Милетине, Мекензијеве и Кнеза Милоша до Млетачке, Краљице Наталије, Звечанске, Хаyи Ђерине, Немањине...

На једној од неексплодираних бомби стајао је натпис: „Срећан Ускрс!“.

ЗАШТО СРБИЈА И ДАНАС ЋУТИ

Трагични биланс вишемесечног англо-америчког разарања водећих градова Србије и Црне Горе никад нико није ни покушао да сачини, а камоли да достојно обележи стратишта десетина хиљада невиних жртава.

Тзв. квислиншка влада генерала Милана Недића, која је чинила све што је могла да заштити народ од "помоћи" Енглеза и Американаца убрзо је била на вешалима или у вечном изгнанству.

Нова, комунистичка власт, која се устоличила и на крви ових несрећника, никад није ни помишљала на потребу да попише невине жртве англоамеричког бомбардовања, а камоли да обелодани истину о овим терористичким операцијама. Није то покушала ни за Титовог живота, а ни после његове смрти. Чак ни после распада Титовог Савеза комуниста, ни после крвавог слома комунистичке Југославије.

Не чини то ни званична Србија, која још ни прстом није мрднула да утврди и објави пуну истину о овом најтежем масакрирању Србије у њеној историји.

Питање за читаоце, да ли је нормално да се градови по Србији немилице бомардују, а рецимо Марибор који је био раскрсница италијанских и немачких снага ниједном, исти онај град који је са одушевљењем дочекао Хитлера и где су се Словенци и Крвати масовно пред самим Хитлером. Како то да тамо ниједан већи град није бомбардован?

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР

1. Да ли Дежевску долину прогласити за светилиште?

Долина код Новог Пазара где је рођен Свети Сава у селу Мишчићима, седам србских краљева и два цара, где је рођен и Стефан Немања 1113. године, оснивач прве србске државе, градитељ првих србских манастира, творац националне свести и српске културе, где је династија владала 200 год. (стари Рас) и створио моћну државу Србију у којој и ми данас живимо.

2. Да ли Срби треба да пишу ћирилицом?

...

3. Да ли је Милан Горкић био Пољак католик Јосип Чижински?

...

4. Да ли су Срби завршили своју револуцију?

...

5. Да ли је екуменизам добар за Православље?

...

Уређује: Момир Миливојевић

У СУСРЕТ ГОСТУ...

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР

1. Да ли су девет милиона турских грађана који су српског порекла (говоре и српски језик, знају које им је било српско презиме и коју су крсну славу славили), данас значајни за српски народ?

...

2. Да ли је Тесла рекао да се поноси српским родом и хрватском домовином?

Не, измишљена изјава, а ради се о формулацији коју је употребио Влатко Мачек 1936. године пославши честитку у којој му се обратио „Великом сину народа српског, а домовине хрватске“.

3. Ко је био српски вођа звани Јосип Броз?

...

Уређује: Момир Миливојевић

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР

1. Да ли је српска писменост из осмог миленијума пре Христове ере најстарија или Срби имају и старију?

...

3. Да ли је Александар Карановић (Александар Велики) Србин?

...

3. Да ли Србин воли српски народ?

...

Уређује: Момир Миливојевић

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

12. април - На данашњи дан отпочела је акција мађарске окупације Бачке и Сомбора 1941. године. На приложеном снимку видећете и снимке из Сомбора тих дана... Ако сте у могућности да идентификујете некога са снимака, јавите нам се.

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

10. АПРИЛ:

1941. године у Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.

2013. године у Новом Саду је заказана па одложена расправа и доношење "Декларације о заштити уставних и законских права аутономне покрајине Војводине".

* * *

Сваки 10. април је исти, био он сунчан и топао или кишовит и хладан. Сваког, или боље рећи ниједног 10. априла, нико нас на телевизији или радију, па ни у новинама, није подсетио да смо и ми у прошлом веку страдали. Србија је свакако јединствена земља на свету – обележава све могуће међународне дане посвећене води, енергији, дрвећу, док датуми који се заиста тичу нас, као народа, бивају потпуно скрајнути. С друге стране, зашто бисмо нарушавали „стабилност у региону“ и „добросуседске односе“ са нашим западним „стратешким партнером“? Јер ипак, то је њихов благдан, дан када су после средњег века коначно добили нешто налик на државу, па макар и без суверене власти. Да је Србија земља у којој више нема довољно самосвести, идентитета, части и осећаја за правичност, одавно је постало јасно. Но, ово што нам се дешава и што нам се догодило 10. априла 1941. није почело баш тада, а није се завршило ни данас.

Тог десетог априлског дана проглашена је тзв. Независна држава Хрватска, на делу територије Краљевине Југославије окупиране од Немаца и Италијана. Независна тешко да је била, имала је неке карактеристике државности али није била држава, а Хрватска је била најмање, с обзиром на број Срба у њој. НДХ је једино била геноцидна, и то толико геноцидна да су о зверствима над Србима писали и италијански и немачки официри. Тако је генерал Александар Лер оставио податак да је у НДХ страдало 400.000 Срба, пуковник Херман Нојбахер даје цифру од 750.000, а процене су данас такве да смо захваљујући једном од „троимене браће“ остали без 1,6 милиона сународника. По завршетку Другог светског рата, Јасеновац – највећи и најстрашнији концентрациони логор икада – био је прекопан.

Иако је са тим 10. априлом почело највеће страдање Срба у читавој нашој повести, оно је наговештено много раније. Примера ради, још су 1914. присталице „Чисте странке права“ Јосипа Франка, називале себе усташама и са огромним одушевљењем и покличом „За дом спремни“, јуришале на србске цивиле по Мачви, да би у периоду 1915–1918. добили праву прилику да ураде оно што им је папа Пије X већ опростио. Међутим, ни ту није био почетак. Тачан тренутак свакако није могуће одредити, али све је почело оног тренутка када је Беч у Србима почео да гледа оруђе које, када би се отргло контроли, могло да угрози много тога. Ватикан је још од доба Светог Саве у Србима видео, најблаже речено, „реметилачки фактор“. Тако, аустријски двор и папска курија, заједничким снагама, уз садејство Венеције (до њеног пада под Наполеонову власт), крећу у Drang nacht Osten, са циљем елиминације србског православног чиниоца на Балкану. Део Срба који је још у средњем веку био римокатоличке вероисповести преводи се у Хрвате, други део се преводи прво у унијате, а трећи директно прекрштава. Тако се од Срба праве Хрвати, који су иначе највећим делом нестали под налетима Турака, не оставивши ниједан спис написан штокавским наречјем.

Осим што нам се нико није извинио, нити одао пошту србским жртвама (у пуном броју и то не као „жртвама фашизма“, јер су Срби убијани под разним идеологијама, а самог Павелића, према енглеском историчару Гају Волтерсу, штитиле су и Британија и Америка), нико нам није на киосцима, у књижарама, биоскопима или на телевизији, омогућио да сазнамо нешто више о ипак нашој трагедији. Деци се у школама не препоручују Дучићева књига „Верујем у Бога и у Србство“, нити „Апологија србскога народа у Хрватској и Славонији“ Радосава Грујића, а камоли „О србском имену по западним крајевима нашег народа“ Василија Ђерића. О књигама о Јасеновцу и усташким злочинима нема ни помена, нити је икад у ударном термину емитован било какав филм или емисија на ту тему. Етноцид над нама је извршен два пута: први пут када су страдали људи, а други пут када их је званична, жива нам и здрава авнојевска Србија, одбацила и прикрила.

И овај десети април ће проћи, а само ће малобројни којима је још увек стало до себе, части и истине, обележити седам деценија непребола. Док ће и у будућности одзвањати питање које су нам својевремено упутили: „Колико још треба да вас побијемо, да бисмо вам показали да нисмо браћа?“

Коментар

СРБСКА МУЗИКА НА ДАР

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР

1. Да ли је Марко Мрњавчевић (познатији као Марко Краљевић) српски јунак?

Не, он је био турски вазал и погинуо је борећи се за Турке.

2. Да ли је Господин Вук Бранковић издајник?

Не, он је умро у турском затвору.

3. Да ли су по вашем мишљењу поред Срба православних, Срби и разни конвертити, као што су Срби католици и Срби муслимани? Колико би Срба данас било да над њима  није перманентно вршен геноцид и преверавање?

...

Уређује: Момир Миливојевић

ВИДЕО ХРОНИКА

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР

1. Ко је најодликованији Србин?

Драгољуб Дража Михаиловић.

2. Зашто су четници носили браду?

Због жалости што је Србија окупирана.

3. Да ли су Срби ратнички народ?

Не. Сва србска гробља су на етничком србском простору, а подвала да јесу изведена је од речи аустријског грофа Хермана од Кајзерлинга који је рекао 1928. године да су „Срби примитивна раса ратника и пљачкаша.“

Уређује: Момир Миливојевић

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

6. април - На данашњи дан 1941. године Немачка је у Другом светском рату без објаве рата напала Краљевину Југославију. Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6:30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Било је то ускршње јутро те 1941 године. У бомбардовању настављеном и наредна два дана погинуло је око 4000 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије - установе основане 1832 - са око 300 000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за србску културу.

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР...

КО ЈЕ БИО СКЕНДЕРБЕГ?

- Србин, Ђорђе Кастратовић (албански ГЈЕРГЈ КАСТРИОТИ), вратио се православној вери и борио се до краја живота против Турака Османлија и потурица.

А где су сахрањени Скендербегов рођени брат и отац?

…у српском манастиру Хиландару.

Скендербегов отац - Иван (албанско Ђон) Кастратовић (1407-1437) је са својим синовима, Станишом, Репошем, Костадином и Ђорђем, учинио велики прилог манастиру Хиландару, дајући му села Радостушу и Требиште, код Дебра, што је забележено у једној повељи која се и данас чува у манастиру. Године 1430. Иван је са своја три сина склопио уговор са манастиром Хиландаром, по коме му је уступљен један „пирг“ (кула), који од тада до данас носи назив „Арбанашки пирг“. Повеља о поклону почиње са следећом реченицом: „По неизрецивом милосрђу владике мога Христа, ja, грешни и недостојни, не смем се назвати роб Христа Бога мога, Иван Кастриот, са мојим синовима Станишом и Репошем, Константином и Ђурђем, потрудих се, по господину Богу моме сведржитељу и помоћу госпође Богородице Лаври Хиландарској…“ Иванов син Репош је 1431. године умро у манастиру Хиландар, где му се и данас може видети гроб.

Иванов млађи син, Ђорђе Кастратовић је као млад допао у турско заробљеништво, где је примио ислам и име Скендер (тј. Александар). По повратку у Албанију око 1444, Скендербег – Ђорђе одбацује ислам и ставља се на чело отпора против надирућих Османлија. Ослободио је готово цело подручје средње Албаније. У неосвојивом утврђењу Кроји, Ђорђе ће две деценије пружати херојски отпор Турцима. Иако је имао мале снаге (12.000 бораца) Ђорђе се успешно борио против десетоструко веће турске војске. Умро је непоражен, 1468. године у Љешу, а његово име је још за живота постало легенда, о којој је приповедано како по Балканским земљама, тако и на папином двору и у Европи. На почетку „Горског вијенца“ Његош пева: „Скендербег је срца Обилића…“. Јован Стерија Поповић је написао драму „Скендербег“.

Ђорђев син, Иван (или Јан, Ђон, Ђовани) Кастратовић је након пада арбанашких земаља под Турке избегао на двор Напуљског краља, где је, захваљујући заслугама свога оца, добио војоводску титулу „од Сан Пијетра ди Галатина“. Иван је био ожењен кћерком српског деспота Лазара Бранковића – Ирином. Имајући у виду да је Иринина мајка била Јелена Палеолог, кћерка морејског деспота Томе – брата последњег византијског цара (Константина XI) – италијански потомци из овог албанско-српског брака су истовремено и потомци последње хришћанске царске династије из Цариграда. Њихово потомство у италијанској аристократији може да се прати све до данас!

Прочитај више о томе и покушај да објасниш како то да цела држава Албанија егзистира на фалсификованој историји, на лажи (као уосталом и друге папске творевине, Хрватска, Македонија, БиХ)...

У СУСРЕТ ГОСТУ...

Емисија "Случајни партнери" - ТВ БН

Тема: "Прећутана историја древних Срба и Словена"

Уредник емисије: Светлана Ђокић

Гости: проф. др Србољуб Живановић и гђа Весна Пешић

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

26. фебруар

1199. - Данас је празник Св. Симеон Мироточиви. Симеон Мироточиви је заправо монашко име Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Стефан Немања рођен је 1118. године у Рибници. Владао је Топлицом, Ибром и Расином. Власт је преузео 1166, кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти, покушао је да се отргне вазалног односа према Ромеји (Византија), против чије је војске ратовао у савезу с Млетачком републиком, али је то успео тек после смрти ромејског цара Манојла Комнина 1180. У савезу са Угарском, напао је Ромеју и Рашкој прикључио Зету, Требиње, Захумље и Метохију. Немачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих I Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Рашку, 1189. није прихватио његову понуду за савез против Ромеје. Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Ромеја је напала Рашку и преотела јој 1190. територије преко Мораве, али је Немања успео да очува самосталност државе. У току своје 37-годишње владавине, Немања се сурово разрачунавао са богумилима, чинио је многа добра дела, а подигао је манастире Ђурђеве ступове, Студеницу, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије. Године 1196. он се замонашио и добио име Симеон Монах. Неко време је провео у Студеници, а затим је отишао на Свету гору у манастир Хиландар (који је подигао са својим сином Савом), где је и умро, на данашњи дан 1199. године. По својој жељи, сахрањен је у Хиландару. Годину дана после смрти, приметили су да из Симеонове руке извире миро од којег је сва црква мирисала. Због тога је Скуп светогорских духовника канонизовао Симеона за светитеља, назвавши га Симеон нови Мироточац, првог у низу светаца из лозе Немањића.

1777. - Рођен је српски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је у Ваљевској и Шабачкој нахији Први српски устанак. Командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије, путовао је у Петроград да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ, набављао је оружје у Аустрији и играо важну улогу у преговорима с Турцима. После пропасти устанка 1813, у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за Србију и присуствовао је Бечком конгресу с пуномоћјем српских вођа. После Другог српског устанка, постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица са кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба са кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842, кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни саветник. Написао је "Мемоаре", једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуне драгоцених података о догађајима и људима у време Првог српског устанка.

1802. - Рођен је Виктор Иго, француски песник романтичар, аутор драма и романсијер, књижевни теоретичар и публициста, један од највећих француских књижевних стваралаца 19. века. Будући да је, као Гете или Волтер, умро у дубокој старости (у 84. години), Иго је мање-више доминирао свеколиком француском литературом 19. века. Осим тога, у француској културној средини важио је за арбитра, а имао је и идеју о томе да Данте и Шекспир чекају на њега, тј. да управо он припада најславнијем књижевном тројству. Почео је да пише већ у 20. години, у традиционалној форми, као убеђени монархист, и тада објављује збирку "Оде и баладе", која га прослављa и доноси му сталну новчану помоћ краља Луја XVIII. Од тада се у његовом животу нижу значајни датуми, од којих су неки значајни и за француску књижевност уопште. То је пре свега појава чувеног предговора драми "Кромвел" 1827. који се узима за манифест француског романтизма. Појава Игоове драме "Ернани" 1830. означава коначну победу романтизма над класицизмом у Француској. Након тога, Иго 1831. објављује роман "Богородичина црква у Паризу", као и четири збирке песама, а постаје и члан француске Академије. Година 1843. за Игоа је била веома болна како на личном, тако и на плану стваралаштва: те године његова драма "Властела" доживљава неуспех, а затим, несрећним случајем, песник остаје без своје ћерке Леополдине, којој ће касније посветити позамашан број стихова. У овом периоду Иго активно учествује у политичком животу Француске, постаје члан Горњег дома, посланик у Уставотворној скупштини, пошто се од некадашњег ројалисте 1848. преобраћа у републиканца и демократу. Због смелог отпора који је пружао Наполеону и његовом диктаторском режиму, бива изгнан из земље и у изгнанству проводи скоро 20 година, с тим што одбија помиловање 1859, рекавши да ће се вратити тек када се у земљу врати слобода. И заиста: он остаје у изгнанству све до проглашења Републике 1871. Па ипак, његов боравак у изгнанству обележен је плодним књижевним радом: збирка политичко-сатиричних песама уперених против Наполеона III "Казне" (написана махом у изгнанству), две збирке поезије, лирске и епске, "Контемплације" и "Легенда векова", као и роман "Јадници". Сахрањен је у париском Пантеону крај Емила Золе. Остала дела: драме "Марлон Делорн", "Лукреција Борџија", "Руј Блаз", збирке поезије "Оријенталке", "Јесење лишће", "Песме сумрака", "Унутрашњи гласови", "Зраци и сенке", "Песме улица и шума", романи "Поморци", "Човек који се смеје", "Деведесет трећа". Године 1876. написао је ватрени чланак "За Србију".

1917. - У окупираној Србији у Првом светском рату почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама - побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.

1930. - Постављени су први црвено-зелени семафори, на Менхетну.

1935. - Адолф Хитлер издао је декрет којим је основано Ратно војно ваздухопловство Немачке ("Luftwaffe") на чије чело је постављен Херман Геринг.

1960. - Умро је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска академија наука и уметности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: "О језичкој природи и језичком развитку" (два тома), "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

1992. - Умро је српски глумац Јован Јанићијевић - Јанаћко, дугогодишњи члан Београдског драмског позоришта. Популарност је стекао филмским улогама, посебно телевизијским серијама попут "Грађана села Луга", "Парничара" и "Музиканата", а лик Бурдуша из последње од тих серија постао је саставни део његовог имена.