уторак, 10. октобар 2017.

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ ВЕЋ 7 ГОДИНА У СОМБОРУ

У суботу 7. октобрa у 19 часова у Српској читаоници "Лаза Костић", уочи прославе годишњице нашег Удружења, одржана је промоција књиге „Живот и дело Милоша С. Милојевића“ аутора академика проф. др Радомира Ђорђевића и мр Драгише Костића. Ово је још једна у низу промоција у току ове године када се навршава тачно 120. година од смрти србског великана Милоша С. Милојевића.

Домаћин ове вечери као и целодневног дружења било је Србско историјско друштво „Милош С. Милојевић“ које је уз помоћ Куће књиге "Сербона" из Ниша и Удружења из Црне Баре, Милоша Милојевића представило заинтересованим посетиоцима. После целодневног дружења и обиласка најлепших и најзнаменитијих сомборских историјских локалитета, гости су доделили "Благодарје" својим домаћинима, захвалницу и повељу о будућем братском делању.

У уводној речи преседник Србског историјског друштва „Милош С. Милојевић“ г-дин Станко Гагић представио је учеснике промоције: аутора књиге академика проф. др Радомира Ђорђевића, др Милана Младеновића ("ПраМилана Младеновића од Лужице") и Новицу Крезића преседника братског удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре. Интересантну двочасновну промоцију пратили су сомборски посетиоци са великом пажњом, а промоцију по први пут могли су уживо пратити и посетиоци наших Фејсбук страница:


Аутор књиге се осврнуо и на чињенице из истините србске историје коју је сам Милош изучавао, што је у много чему објаснило зашто се о Милошу Милојевићу данас толико мало зна када је у питању шира јавност у Србији. Др Милан Младеновић се у току обраћања осврнуо на своју вишегодишњу сарадњу са чувеном Олгом Луковић – Пјановић, током докторирања на Сорбони у Паризу. Овом приликом др Младеновић је прочитао и своје стихове које је посветио Маршу Милоша С. Милојевића компонованом 1881. године аутора Вићентија Петрика. 

Новица Крезић говорећи испред Друштва из родне Милошеве Црне Баре, истакао је да су Милошеви корени овде у Бачкој, надомак самог Сомбора и то у некадашњој Букини, а садашњем Младенову. Из овог бачког места свештеник Стеван долази у мачванско село Црну Бару где у току службовања у браку са ваљевком Софијом (Соком) добија синове Милоша и Симу. Новица је даље истакао вишегодишњу борбу њиховог друштва у циљу враћања из заборава Милоша Милојевића. 

Планирано је да у овој години "Милошев караван" посети и: Лозницу, Нови Сад и Лесковац. Постоје и договори око организације овакве промоције и у Републици Српској, потом и у Црној Гори, а интересовање за показује и србска дијаспора.

О Милошу С. Милојевићу више прочитајте на интернет презентацији нашег Друштва...

среда, 1. фебруар 2017.

УСПЕШНО ОДРЖАН ЈАНУАРСКИ САБОР: НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ



НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ

Аутор: Милорад Мијић

РАСТКО НЕМАЊИЋ

И први подаци наших домаћих извора о дечаштву и младићком добу Растка Немањића указују на то, да је он растао у средини у којој није била туђа књига, нити јој је била недостајала обавештеност о духовним и културним проблемима њиховог времена. У Немањино време већ је била извршена „српскословенска редакција старословенских књига“. Монашки живот је био јако развијен а српска уметност достиже озбиљне успоне. Портрети Немање а ускоро и Светог Саве постали су саставни део иконографије српских цркава. Све су се више умножавале фреске са поворкама Немањића и са сценама из династичке историје по грађевинама завидне лепоте.
Рођен око 1173. године, на двору оца је добио широко образовање, али је од младости разумео да је овај живот „пролазан метежан и пустошан и прозревши духовним очима бесмисао овоземаљских блага, од младости своје молитвом и постом приону Господу“.
У својој осамнаестој години Растко бежи са неким монахом на Свету гору у руски манастир Светог Пантелејмона. У једној ноћи, пуној мистичне светогорске лепоте, за време дуге ноћне службе у манастиру у којој су сви чланови потере поспали од умора, уз пристанак игумана и братства, од младог принца Растка постао је монах Сава, најкрупнија и најзаслужнија личност целе српске историје.