На око 600 корака једна од друге на Косову пољу стале су две војске, србска и турска, јуна 15. 6897. године по старом србском календару, а у лето Хиуранске 791. године по муслиманском календару. Србску војску је предводио Кнез Лазар који је одрастао на двору Цара Душана где је његов отац Прибич Хребељановић био логотет на двору, где је и Лазар научио много и описменио се. Турску војску предводио је Султан Мурат Први који је убрзо после погибије старијег брата Сулејмана и смрти оца Орхана постао владар. Мурат је био неписмен и потписивао се тако што је цео длан десне руке умакао у мастило, на тканини оцедио и тако са раширеним малим прстом и палцем отискивао испод текста - његов потпис се звао турга.
Србска војска је била боље опремљена, луковима и самострелима који дуже добацују и дубље пробијају, а и мачеви су били бољег квалитета. Срби су имали тешку коњицу оклопника, док су Турци имали само лаку коњицу - акинџије. Тешка коњица у средњем веку је била исто што и тенковске јединице у 20. веку. У судару две војске велики учинак су урадили оклопници Вука Бранковића и омогућили Милошу Обилићу да продре кроз центар до шатора Муратовог са 12 оклопника и убије турског султана. По једном турском запису Милош је Мурата оборио копљем и убио мачем белим као млеко. После тога турска војска се расула и Срби су однели велику победу на Косову пољу 28. јуна 1389. по новом календару.
Тек после 100 година настале су теорије од Турака и са Запада да су Срби изгубили или да је било нерешено. После Боја од чијег је исхода и Европа стрепела стижу честитке Србима за победу. О томе постоје и записи - Трогирани, Вениција, Дубровчани.
Тако Турци изврћу историју да је Мурат Први мучки убијен само да би га приказали као шехита - мученика, а заправо је Кнез Лазар мучки убијен после боја када је отишао у цркву да се помоли Богу и захвали на победи. Стефан Лазаревић је подигао спомен камен на коме је писало да је Лазар погинуо око 17 или 18 сати лета Господњег 6897. године. Камена више нема али је препис сачуван, а битка је завршена око поднева.
Милош Обилић је био заточник тј. витез и код њих није смело бити подмуклости и нечасног понашања. Они су имали кодекс понашања, а једно од правила је било: Ако непријатељ одбаци оружје, било га је нечасно убити - губи се звање витеза. Када витез да реч као Милош да ће убити Мурата, он тог тренутка почиње да пости све док не испуни обећање или не погине. Губитак звања витеза се никада више није могао повратити, а губила се и част. Он тада мора да прође кроз народ где му се скида часни крст и капа, коју су само витезови имали право да носе, и баца у прашину да је сви газе. У то доба вере и морала сваки би витез одабрао смрт, а не доживотну срамоту.
Два месеца после Косовског боја са севера Жигмунд напада Србију рачунајући да ће имати лак плен, али га је отерао србски војвода Никола Зојић који је са својом војском учествовао у боју на Косову. Има много доказа да су Срби на Косову победили, али су непријатељи србског народа протурили колосалне лажи да би понизили Србе и приказали их нечасним и подмуклим, у чему су привремено и успели.
Истражујмо и даље и раскринкавајмо манипулаторе и сазнајмо стварне разлоге због каснијег неповољног развоја ситуације по србски народ.
Момир Миливојевић,
председник УО Србског историјског друштва “Милош Милојевић”, Сомбор
