ГОВОР МИЛОРАДА МИЈИЋА НА ПРОСЛАВИ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА

Сомбор данас има званично два датума која слави као Дан града, а представљају сећање на „ослобођење“. Та два датума су 17. фебруар и 13. новембар. Први је дан у ком је потписана повеља царице Марије Терезије о додели статуса Слободног краљевског града Сомбору, а други је дан када је српска војска ушла у Сомбор и преузела власт, те тако омогућила становницима да постану, по својој вољи део Краљевине Србије.

Оба ова датума су од историјског значаја за Сомбор и Сомборце, а овом приликом желим да осветлим шта су они од жељене слободе заиста донели.

После „бечког слома турске војске“ дошло је до офанзиве аустријске војске и до преузимања власти над освојеним територијама. При доласку на овај терен аустријске трупе су затекле Србе, Буњевце и Шокце. Ову слику најбоље приказују резултати пописа из 1715. године кад је на територији Бачке (укључујући територију која је остала у Мађарској), било пописано око 100 000 становника са апсолутно већинским јужнословенским живљем у свим насељеним местима, изузев војне посаде Петроварадина, од чак 97,6% Словена од чега 70 %православних Срба и 30% Буњеваца и Шокаца.

Још је патријарх Арсеније Чарнојевић после Српског народног сабора у Баји 1694. године тражио од цара да новопридошле Србе насели компактно као војнике, подложне само цару, у једној од већ тада густо насељених области Србима и то: Малу Влашку (област око Пакраца и Дарувара), Славонију до реке Илове и Срем или Куманску долину (Стари назив за Бачку) или Ђулинску и Арадску област северно од реке Мориш. Али бечка политика је била противна било каквим правима Срба, јер су они монархији били потребни само као живо месо за разне ратове и као штит према Турцима. Чим је опасност од турског повратка прошла, Беч је одлучио да укине војне границе и шанчеве, а са њима и све привилегије које су Срби у Великој сеоби добили. Зато Сомборци, којима је претило да од слободних граничара постану паори беземљаши, у заједничкој акцији Срба и Буњеваца, траже бољи статус, и пружа им се прилика да га откупе за 150.000 рајнских форинти. Огромна сума их је утерала у дужничко ропство до 1806. године када коначно успевају да отплате дуг који је укупно са каматама износио око 225.000 р.ф. А да ли су тиме купили слободу?

СОМБОР ВЕЋ 100 ГОДИНА СЛОБОДАН КРАЉЕВСКИ ГРАД

Поводом 100 година од ослобођења и присаједињења Града Сомбора Краљевини Србији, 

Српска читаоница "Лаза Костић", Буњевачко коло, Србско историјско друштво "Милош Милојевић", Завичајно удружење Срба "Коријени" и Коло српских сестара, 

одржаће свечани збор у спомен и част стогодишњице Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Бачкој, Банату и Барањи.

Свечаност ће се одржати у Великој сали Српске читаонице "Лаза Костић" 25. новембра са почетком у 19 часова.

Овај свечани народни збор Срба и Буњеваца са богатим културно-уметничким програмом приређујемо као испуњење аманета Градског већа из 1919. године, а у славу јуначке српске војске која нам је донела толико жељену и чекану слободу. Позивамо све грађане Сомбора и сомборских села, као и друга удружења грађана, да се придруже збору и да достојанствено прославимо ове велике дане из завичајне историје.

У наставку програма биће организована закуска за све госте.

ВЕК КАСНИЈЕ

ИСПУЊАВАМО АМАНЕТ

Србско историјско друштво "Милош Милојевић", Завичајно удружење Срба "Коријени", Буњевачко коло, Српска читаоница "Лаза Костић" и Удружење потомака и поштовалаца солунских бораца, а уз подршку Градског већа града Сомбора, најављују свечану свенародну прославу Стогодишњице ослобођења Сомбора 13. новембра у 18 часова на Тргу Светог Ђорђа.

Овај Народни збор Срба и Буњеваца са богатим културно-уметничким програмом приређујемо као испуњење аманета из 1919. године, а у славу јуначке српске војске која нам је донела толико жељену и чекану слободу.

Позивамо све грађане Сомбора и сомборских села, као и друга удружења грађана, да се придруже Збору и да достојанствено прославимо најважнији датум у овом веку за све грађане Сомбора.

ИЗВОД ИЗ ЗАПИСНИКА

са свечане седнице Градског одбора Сомбора одржане 13. новембра 1919. године

Бр.Г.О. 127 НОВА ЕПОХА

"Пошто је 13. новембар дан кад су грађани нашега Града први пут у својој средини видели јуначку српску војску, која нам је донела толико жељену и чекану слободу;

тим даном започе наш Град сасвим нову епоху у своме животу;

тај дан развисмо заставу слободе;

од тога дана почесмо слободно да радимо на корист и напредак наше слободне и уједињене Отаџбине;

тај дан је по свом значају један од највећих и најславнијих у историји нашега Града,

зато Градски одбор испуњен дужношћу и захвалношћу према ослободиоцима

О Д Л У Ч У Ј Е

да се дан 13. новембра узме за славу Града СОмбора и свакој будућој Управи Града ставља се У АМАНЕТ, да СВЕЧАНО ПРОСЛАВИ овај дан, да ПОЧАСТИ Војску у Граду, како би тиме изразила своју оданост и захвалност Српској војсци."