четвртак, 4. април 2013.

ИМАТЕ РЕЧ - ВАШ КОМЕНТАР...


КО ЈЕ БИО СКЕНДЕРБЕГ?

- Србин, Ђорђе Кастратовић (албански ГЈЕРГЈ КАСТРИОТИ), вратио се православној вери и борио се до краја живота против Турака Османлија и потурица.

А где су сахрањени Скендербегов рођени брат и отац?

…у српском манастиру Хиландару.

Скендербегов отац - Иван (албанско Ђон) Кастратовић (1407-1437) је са својим синовима, Станишом, Репошем, Костадином и Ђорђем, учинио велики прилог манастиру Хиландару, дајући му села Радостушу и Требиште, код Дебра, што је забележено у једној повељи која се и данас чува у манастиру. Године 1430. Иван је са своја три сина склопио уговор са манастиром Хиландаром, по коме му је уступљен један „пирг“ (кула), који од тада до данас носи назив „Арбанашки пирг“. Повеља о поклону почиње са следећом реченицом: „По неизрецивом милосрђу владике мога Христа, ja, грешни и недостојни, не смем се назвати роб Христа Бога мога, Иван Кастриот, са мојим синовима Станишом и Репошем, Константином и Ђурђем, потрудих се, по господину Богу моме сведржитељу и помоћу госпође Богородице Лаври Хиландарској…“ Иванов син Репош је 1431. године умро у манастиру Хиландар, где му се и данас може видети гроб.

Иванов млађи син, Ђорђе Кастратовић је као млад допао у турско заробљеништво, где је примио ислам и име Скендер (тј. Александар). По повратку у Албанију око 1444, Скендербег – Ђорђе одбацује ислам и ставља се на чело отпора против надирућих Османлија. Ослободио је готово цело подручје средње Албаније. У неосвојивом утврђењу Кроји, Ђорђе ће две деценије пружати херојски отпор Турцима. Иако је имао мале снаге (12.000 бораца) Ђорђе се успешно борио против десетоструко веће турске војске. Умро је непоражен, 1468. године у Љешу, а његово име је још за живота постало легенда, о којој је приповедано како по Балканским земљама, тако и на папином двору и у Европи. На почетку „Горског вијенца“ Његош пева: „Скендербег је срца Обилића…“. Јован Стерија Поповић је написао драму „Скендербег“.

Ђорђев син, Иван (или Јан, Ђон, Ђовани) Кастратовић је након пада арбанашких земаља под Турке избегао на двор Напуљског краља, где је, захваљујући заслугама свога оца, добио војоводску титулу „од Сан Пијетра ди Галатина“. Иван је био ожењен кћерком српског деспота Лазара Бранковића – Ирином. Имајући у виду да је Иринина мајка била Јелена Палеолог, кћерка морејског деспота Томе – брата последњег византијског цара (Константина XI) – италијански потомци из овог албанско-српског брака су истовремено и потомци последње хришћанске царске династије из Цариграда. Њихово потомство у италијанској аристократији може да се прати све до данас!

Прочитај више о томе и покушај да објасниш како то да цела држава Албанија егзистира на фалсификованој историји, на лажи (као уосталом и друге папске творевине, Хрватска, Македонија, БиХ)...

1 коментар:

  1. Анониман18. мај 2017. 21:50

    Потражите књигу о Скендербегу на сајту библиотеке Матице Српске у Новом Саду, има у дигиталном формату, доста стара књига.

    ОдговориИзбриши