СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ ЧЕТВРТЕ ГОДИШЊИЦЕ ПОСТОЈАЊА ДРУШТВА

Одржан је свечани део седнице годишње скупштине и прослављена четврта годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора. Седници је присуствовало 20 пуноправних чланова који су том приликом уз вечеру разматрали питања како да Друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије удружења. Присутнима се обратио председник Друштва Милорад Мијић и у име Управног одбора поднео извештај о раду за протеклу годину, а потом је уследила расправа са конкретним предлозима за будући рад. Ово Друштво без паузе ради четири године, и одржало је 180 радних састанака и већи број јавних трибина. Седиште Друштва и даље остаје Српска читаоница "Лаза Костић", и поред свих опструкција и потешкоћа у њеном опстајању.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Србско историјско друштво "Милош С. Милојевић" жели да обавести ширу јавност о неприхватљивим друштвеним околностима у којима се нашла сарадница и почасна чланица нашег Друштва госпођа Ема Зађва, осведочени борац против фашизма. Наиме, познато је да је она живи сведок Рације 1941. године и неуморни истраживач ратних злочина на овим просторима. Као таква, до сада је била суочена са клеветама, прогонима и шиканирањима, али оно што јој се недавно десило превршава сваку меру и тражи осуду шире јавности, па чак и заштиту државних органа. Наиме, Ема је претрпела физички напад у по бела дана кад је непознати мушкарац пришао са леђа и ошамарио је испред сомборске Гимназије. Док се повратила и окренула он је већ замакао иза угла. Пошто пролазници нису хтели да буду сведоци полиција није обавештена о овом нападу.

А пре овог физичког напада она је преживела медијско занемаривање и прећуткивање као и два опасна медијска напада. Ово је други пут ове године да медији на мађарском језику о државном трошку покрећу хајку на породицу Зађва: пре неколико месеци Радио Нови Сад на мађарском посредством новосадског адвоката Антала Божокија, а у суботу лист „Мађарска реч“ (Magyar Szo) интервјуом са унуком сомборског брачној пара Хајнал. По сведочењу госпође Еме, Пал и Маргита Хајнал су 1941. активно потказивали сомборске Србе окупатору и допринели смрти најмање 500 грађана Сомбора. Њихов унук у "Мађарској речи" назива госпођу Зађву издајником војвођанских Мађара који кочи рехабилитацију његових предака. „Мађарска реч“ није интервјуисала Ему Зађву, нити обратила пажњу на доказе које је прикупила.

Осуђујемо овакав неравноправан однос медија према нашој суграђанки који више личи на линч него на новинарство, и питамо се да ли то државно гласило прижељкује да падне крв Еме Зађве, као што је пала крв њеног оца и невиних сомборских Срба и Јевреја? Осуђујемо физички напад и шиканирање госпође Зађве, и тражимо да се одговорни пронађу и изведу пред лице правде.

Да подсетимо, Ема Зађва је кћерка сомборског сарача Иштвана Мереиа који је априла 1941. спасао на стотине сомборских Срба сигурне смрти од руке хортијевског окупатора. Више историјских података и информација о ратним злочинима на овим просторима можете сазнати у нашем Друштву, као и у Друштву за очување сећања на Холокауст.

Милорад Мијић
председник
Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић"
Сомбор

***ОД СВИХ ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА, "СОМБОРСКЕ НОВИНЕ" СУ ОДБИЛЕ ДА ОБЈАВЕ НАШЕ САОПШТЕЊЕ УЗ НЕМУШТО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ДА СЕ РАДИ О ДЕМАНТИЈУ  НА "МАЂАРСКУ РЕЧ".***

ПРВА ПУБЛИКАЦИЈА НАШЕГ ДРУШТВА

Обавештавамо суграђане и све поштоване читаоце нашег сајта широм света, да је у издању Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" изашао песнички првенац нашег члана и народног песника Бошка Безбрадице. Ова књига је приређена поводом четврте годишњице рада Друштва, а уређена је као колективна лична карта наших чланова, наравно све украшено непоновљивим песничким талентом аутора Бошка Безбрадице из Риђице.

О аутору:

Бошко Безбрадица је рођен у Риђици 19.9.1952. године, од мајке Милице и оца Милоша. Основну школу је завршио у родном селу, средњу пољопривредну у Сомбору, Пољопривредни факултет у Новом Саду. По занимању је дипмирани инжењер сточарства. Велика љубав му је књижевност, а посебно поезија.

Књига се може набавити сваког уторка у 19 часова у просторијама Друштва или позивом на број 063/8213002.

ДОГОДИЛО СЕ У ДЕЦЕМБРУ:

1918. — У Београду проглашена за Србе погубна "Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца", с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.

1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи.

1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.

1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.

ИСТОРИЈСКО ПАМЋЕЊЕ КАО НАЈВЕЋИ РЕСУРС СРБСКОГ НАРОДА

Пре неких годину дана Владимир Путин је рекао да је историјско памћење највећи ресурс руског народа. Имајући у виду с једне стране нашу историју, однос према њој и тешкој прошлости Срба на овим балканским и панонским просторима пропраћену планским вековним геноцидом када је током 19. и 20. века страдало око 7 милиона уз систематско углавном насилно преверавање при чему је тим деловањима, уценама, претњама и насиљем преведно у друге вере и нације око 10,5 милиона Срба, те вишевековне борбе нашег народа за ослобођење и обнове своје државности које су биле у директној супротности са освајачко пљачкашким и другим страним интересима великих сила и религија с друге стране, спознаја тих вишевековних, али и нововековних непријатеља кроз историјске мотиве и последице заслужују да се према њима у историјском памћењу односимо као према највећем ресурсу српског народа. У том контексту ваља посебно имати у виду турску царевину, односно у савременим условима турску државу и њено понашање и активности на просторима бивше СФРЈ, посебно у БиХ и Косову и Метохији.

...

Резиме и Српству за наук
Све предходно наведено има за циљ да обнови, расветли и опомене наш народ на историјско памћење као наш највећи ресурс а које се осведочило злочинима, насиљем, терором, лажима и верској нетолеранцији према Србима. То се недвосмислено осећа и види кроз бројне изјаве попут Ердоганове јер се показују као дух континуитета једне политике како у прошлости, тако сада и у будућности.

Из тог континуитета, после низа опомена, искустава, поука и последица од оне Светога Саве чије су мошти спалили Турци на Врачару, преко мученика као што је владика Теодор Вршачки који је жив деран на мех, те игумана Пајскија и ђакона Авакума који су набијени на колац те изложени на зидинама Београда, потом споменуте „Ћеле куле“ – њихове тријумфалне капије ужаса и терора, затим зверских иживљавања муслиманских усташа током Другог светског рата, до зверски убијених мајки и деце из околине Сребренице, следи наук Српству да на историјски заборав и заблуде немамо право, поготово што код друге стране још увек нема ни говора о покајању а камоли о извињењу за сва злодела што нам учинише њихови сународници.

Ипак, оно што захтева и обавезује људски и хумани принцип је став да се подрже сви они појединци, групе, организације или покрети који су на верној линији слоге, части, правде, истине и великодушности достојне тако потребног смиривања страсти водећи нас путем мира и заједничког искреног рада ка поузданој добробити већине оба народа. Ка том циљу и смислу увек су добродошле искрене намере, подршке и помоћи других са стране.

Аутор: др Раде С. Н. Раић

ИЗВОР: Магацин

СРБСКА ВОЈСКА У СОМБОРУ 13. НОВЕМБРА 1918.

... Врхунац безобзирности власти К и К монархије доживео је у периоду пред Први светски рат, почевши од анексије Босне и Херцеговине 1908. године, па све до самог краја постојања Царевине 1918. године. Управо те године десио се кључни моменат у вековним тежњама Срба из Јужне Угарске да територије на којима живе и које су заслужили бранећи их вековима, прикључе матици и постану део вековима сањане – слободне српске државе.

Крајем октобра 1918. године, у данима када се Аустоуграска администрација налазила у стању хаоса а распад монархије био известан, на састанку у Суботици је донета одлука о оснивању Великог народног одбора, као носиоца националног покрета и средишње управа. Његову улогу је касније преузео Српски народни одбор из Новог Сада.

Одбор у Суботици је постојао већ од 27. октобра 1918. године и у њему водећу улогу имали Тихомир Остојић и жупник Блашко Рајић. Велики народни одбор, под вођством Јаше Томића, преузео је спровођење избора за Велику народну скупштину у Новом Саду. Одбор је основао своје пододборе по свим већим местима ...

... У Нови Сад српска војска свечано улази 9. новембра, у Сомбор и Суботицу 13. новембра 1918. године...

ИЗВОР: Магацин