СРБСКО ИСТОРИЈСКО ДРУШТВО: ДОБРОДОШЛИ

ДОГОДИЛО СЕ У ФЕБРУАРУ:

1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II.

1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1901. — умро Светозар Милетић, српски политичар.

1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка.

1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.

1871. — рођен Јован Дучић, српски песник (†1943).

1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.

1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.

1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.

1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР.

1837. — У двобоју убијен руски писац Александар Сергејевич Пушкин, зачетник реализма у руској прози и један од највећих лиричара светске књижевности.

1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.

1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.

1199. — Умро Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година.

1633. — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана са његових дела скинута је 1757.

1787. — Умро Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата.

1831. — Рођен Јован Ристић, српски државник и историчар.

1804. — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија.

1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји.

1928. — Из Земуна према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније „Аеропут“.

2003. — На масовним протестима против инвазије на Ирак, одржаним у више од 700 градова света, учествовало између 8 милиона и 30 милиона људи, што је највећи антиратни скуп у историји.

1808. — Наполеон почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.

1871. — Рођен српски писац Радоје Домановић, мајстор политичке сатире која у његовим најбољим делима „Страдија“, „Вођа“ и „Данга“ досеже ниво универзалне критике људске нарави и друштвених институција.

1871. — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу са Пруском после изгубљеног рата.

2000. — Русија обновила односе са НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999.

2001. — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.

1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.

1866. — Рођен сердар Јанко Вукотић, српски војсковођа из Црне Горе.

1826. — Рођен српски политичар и новинар Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустроугарској.

1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља.

303. — Галерије је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.

1777. — Рођен српски војвода и дипломата прота Матеја Ненадовић, који је са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији.

1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила“, „фолксваген“.

271. или 273. — У Наису (данашњем Нишу) рођен римски цар Константин Велики (306.-337.), владар који је започео христијанизацију Римског царства и основао Константинопољ (на слици).

СРБСКО ИСТОРИЈСКО ДРУШТВО

Странице

четвртак, 5. март 2020.

ДОБРОДОШЛИ

Нема коментара:

Постави коментар