НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ
Аутор: Милорад
Мијић
РАСТКО НЕМАЊИЋ
И први подаци наших домаћих извора о дечаштву и младићком добу Растка Немањића
указују на то, да је он растао у средини у којој није била туђа књига, нити јој
је била недостајала обавештеност о духовним и културним проблемима њиховог
времена. У Немањино време већ је била извршена „српскословенска редакција
старословенских књига“. Монашки живот је био јако развијен а српска уметност
достиже озбиљне успоне. Портрети Немање а ускоро и Светог Саве постали су саставни
део иконографије српских цркава. Све су се више умножавале фреске са поворкама
Немањића и са сценама из династичке историје по грађевинама завидне лепоте.
Рођен око 1173.
године, на двору оца је добио широко образовање, али је од младости разумео да
је овај живот „пролазан метежан и пустошан и прозревши духовним очима бесмисао
овоземаљских блага, од младости своје молитвом и постом приону Господу“.
У својој
осамнаестој години Растко бежи са неким монахом на Свету гору у руски манастир
Светог Пантелејмона. У једној ноћи, пуној мистичне светогорске лепоте, за време
дуге ноћне службе у манастиру у којој су сви чланови потере поспали од умора,
уз пристанак игумана и братства, од младог принца Растка постао је монах Сава,
најкрупнија и најзаслужнија личност целе српске историје.
